Serbian HOWTO Zoltan Csala, zolika@sezampro.PRVO-SKLONI-OVO.yu v1.0, November 1998 ------------------------------------------------------------------------------- Cilj ovog dokumenta je da opise kako da podesite Linux i razne aplikacije za Linux prema standardima srpskog jezika. Tu spadaju: raspored slova na tastaturi, fontovi, velicina papira i drugo. Nadamo se da ce ovaj dokument koristiti i drugi korisnici Linuksa kojima je blizak srpski jezik. ------------------------------------------------------------------------------- 1. Uvod Gotovo svi korisnici bilo kog operativnog sistema van granica Sjedinjenih Americkih Drzava imaju dva problema. Prvi je u nacinu saopstavanja kompjuteru da imate tastaturu koja sadrzi i druge znake osim americkih. Drugi problem je - kako podesiti kompjuter da prikaze specijalne znake iz abecede (ili azbuke) jezika kojim govorite. Da stvari budu jos gore, neke aplikacije ce vas smatrati izuzetkom ako niste Amerikanac i zahtevace specijalne opcije ili podesavanja "environment" promenljivih. Pod Linuxom mozete da promenite nacin na koji vas kompjuter interpretira ono sto otkucate na tastaturi. To radite komandom loadkeys i xmodmap. Komanda loadkeys ce modifikovati tastaturu u konzolnom nacinu rada, dok ce xmodmap uraditi sve sto je potrebno kada se nalazite u X11 grafickom okruzenju. Da biste prikazali nasa slova treba da saopstite aplikacijama da koristite ISO- 8859-2 (takodje poznat i kao Latin-2) skup znakova. Ovo nije uvek potrebno, ali nekoliko kljucnih aplikacija zahteva posebnu paznju. Ovaj HOWTO je pisan sa ciljem da korisnicima koji razumeju srpski jezik objasni kako da izvedu potrebna podesavanja. Ako budete imali problema i posle citanja ovog dokumenta, mozete da procitate German HOWTO, Linux Keyboard and Console HOWTO ili ISO 8859-1 National Character Set HOWTO. Mnogi saveti u ovom tekstu preuzeti su od tamo. Takodje pogledajte odeljak Vazne_reference_i_FTP_sajtovi za linkove ka tim dokumentima. Mozete poslati i email na moju elektronsku adresu, a ja cu pokusati da vam odgovorim kad mi vreme dozvoli. Najveci problem je da su poruke o greskama, meniji i dokumentacija gotovo svih aplikacija na engleskom jeziku. Postoji GNU projekt kome je cilj pokusaj resavanja ovog problema. Da biste videli o cemu se radi, preuzmite datoteku ABOUT-NLS ili paket gettext-0.10.tar.gz (ili bilo koju noviju verziju) sa vama najblizeg FTP sajta koji ima kopiju prep.ai.mit.edu. Dokumentacija u paketu gettext opisuje kako da koristite prevode u vasim programima. 2. Prikazivanje nasih slova na ekranu 2.1 Skup znakova "ISO-8859-2" ISO-8859-2 ili "Latin-2" je clan porodice osmobitnih kodnih rasporeda ISO 8859. Taj skup kodnih rasporeda pokriva alfabete kojima se pise u Evropi, Severnoj i Juznoj Americi, Africi i nekim zemljama Azije. Skup kodnih rasporeda je napravilo evropsko udruzenje proizodjaca racunara (European Computer Manufacturer's Association, ECMA), a potvrdio ga je kao medjunarodni standard organizacija za standardizaciju ISO sa sedistem u Zenevi. Kodni raspored "Latin 2" koristi sve potrebne znake koji se koriste za pisanje na albanskom, ceskom, engleskom, finskom, hrvatskom, irskom, madjarskom, nemackom, poljskom, rumunskom, slovackom, slovenackom, srpskom (latinica) i luzickosrpskom jeziku. Neki proizvodjaci racunara ili operativnih sistema, kao sto su IBM, Apple i Microsoft, upotrebljavaju svoje kodne rasporede za slova u gorepomenutim jezicima. Ti kodni rasporedi su po pravilu nepodudarni kako medjusobno, tako i sa ISO standardom. 2.2 Konzolni rezim rada Skup znakova za konzolni rezim rada mozete naci u paketu_kbd koji je napisao Andrijes Bouver [Andries Bouwer] sa univerziteta u Ajndhovenu [Eindhoven], Holandija. U Slackware distribuciji pomenuti paket naci cete kao deo veceg paketa keytbls. Mozete ga instalirati (ako vec to niste ucinili) kao i ostale pakete, naredbom pkgtool ili installpkg. Kada je rec o distribuciji RedHat, na raspolaganju vam je RPM paket kbd-x.xx-x. Instalira se na poznati nacin, komandom rpm -Uvv kbd-x.xx-x (opciju vv navodite ako zelite da vidite sta se desava, sto bih vam toplo preporucio). Po instalaciji paketa, potreban skup znakova za prikaz nasih slova dobijate komandom setfont na sledeci nacin: setfont lat2-16 Vise o paketu kbd naci cete u poglavlju 3, Podesavanje_tastature. 2.3 X-Windows graficko okruzenje Najkraci postupak za dobijanje nasih slova na ekranu pod X-Windowsima bio bi: 1. Preuzmite fontove sa slovenackog FTP sajta ftp://ftp.arnes.si/software/unix/Latin-2-fonts/ 2. Prijavite se na sistem kao root. 3. Kreirajte odgovarajuce poddirektorijume u direktorijumu /usr/X11R6/lib/ X11/fonts. Na primer: /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi /usr/X11R6/lib/X11/ fonts/ISO-8859-2/75dpi Raspakujte fontove ( tar -xvf ...) u odgovarajuce poddirektorijume. 4. X server zahteva fontove u odgovarajucem, prevedenom formatu. Pribavljene fontove prevedite komandom bdftopcf, koja je deo paketa XFree86-X.X.X-XX (RedHat): for FILE in *.bdf do bdftopcf $FILE -o `basename $FILE .bdf`.pcf done 5. Kompresujte tako dobijene fontove komandom gzip: gzip *.pcf 6. U svakom poddirektorijumu X server ocekuje datoteku fonts.dir koja preslikava imena datoteka sa fontovima u kanonicka imena fontova (X Logical Font Description, XLFD). Datoteku kreirajte sa mkfontdir koju morate ponoviti u svakom poddirektorijumu direktorijuma ISO-8859-2. 7. Ostaje vam jos samo da X server "date do znanja" da ste instalirali nove fontove. To cinite nizom komandi xset: xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi/ xset +fp /usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi/ xset fp rehash 8. Ako je sve islo kao sto treba, naredba xlsfonts -fn "*-iso8859-2" 9. mora prikazati nazive novih fontova. 10. Komanda xset vazi samo dok ne izadjete iz X Windows-a. Da biste promene u putu za pretrazivanje fontova ucinili trajnim, morate da promenite konfiguracionu datoteku XFree86 servera. Ona se nalazi u /usr/X11/lib/X11/Xconfig (Slackware) ili /etc/X11/XF86Config (RedHat) 11. Potrazite u njoj redove koji pocinju sa FontPath i dodajte: FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/75dpi" FontPath "/usr/X11R6/lib/X11/fonts/ISO-8859-2/100dpi" 12. Navodnici oko puta do direktorijuma se moraju otkucati. To bi bilo sve. Od sada X-Windows ima "infrastrukturu" za prikazivanje nasih slova. 3. Podesavanje tastature 3.1 Konzolni rezim rada skup znakova za konzolni rezim rada i tabele za preslikavanje tastature mozete naci u paketu_kbd Andriesa Brouwera sa univerziteta u Ajndhovenu, Holandija. Autor paketa je takodje napisao i Keyboard_HOWTO (u pripremi na srpskom jeziku), gde mozete dobiti dodatna obavestenja o ovoj temi. U Slackware distribuciji mozete naci pomenuti paket pod imenom keytbls, dok je kod RedHat distribucije u pitanju kbd-X.XX-X.i386.rpm. Paketi se instaliraju komandama pkgtool ili rpm, respektivno. Paket kbd sadrzi raspored za srpsku tastaturu, po ugledu na postojece pisace masine kod nas. Ovaj paket ce raditi ako prethodno pripremite i odgovarajuce fontove po ISO-8859-2 kodnom rasporedu. Ukoliko koristite neki drugi kodni raspored na dirkama tastature, pogledajte datoteke u /usr/lib/kbd/keytables direktorijumu (RedHat) ili /usr/lib/kbd direktorijumu (Slackware) i napravite ono sto vam je potrebno. Ceo postupak izbora ekranskg fonta i rasporeda na tastaturi sastoji se u sledecem: # Biramo font za ekran visine 16 piksela setfont lat2-16 ( ili iso02.f16, ako nemate prvi fajl) # Srpska latinicna tastatura loadkeys sr # Aktivacija tastature echo -e -n "\\033(K" > /dev/console Gornje redove mozete dodati u datoteku /etc/rc.d/rc.local, kako bi se izvrsili prilikom svakog pokretanja Linuxa. 3.2 X-Windows graficko okruzenje U X-Windows grafickom okruzenju tastaturu podesavamo za nasa slova komandom xmodmap. Datoteku sa rasporedom tastera koji se koristi na pisacim masinama za srpski jezik mozete naci na ftp://www.linux.org.yu/sr/utils/Xmodmap.sr.pc102 Upotreba je jednostavna: xmodmap Xmodmap.sl.pc102 Ako hocete da promenu ucinite trajnom, prekopirajte datoteku u ~/.Xmodmap (samo za vas nalog na Linuxu) ili u /etc/X11/xinit/Xmodmap (raspored tastera ce vaziti za sve korisnike). Ova promena ce se aktivirati od momenta novog pokretanja X-Windowsa. 4. Prilagodjavanje nekih aplikacija nasim slovima Prilagodjavanja tastature i ekrana, na zalost, najcesce nisu dovoljna da bi pojedini programi korektno postupali sa nasim slovima. Zato su potrebna dodatna podesavanja. Da bi neki od vaznih programa umeli da prepoznaju nasa slova, potrebno je uraditi sledece: 4.1 Shell-ovi 4.2 Ostali programi 5. Razna podesavanja 5.1 Vremenska zona Jugoslavija se nalazi u centralno-evropskoj vremenskoj zoni (CET ili MET) koja tokom zime odgovara grinickom vremenu uvecanom za 1 sat (GMT+1). Vremensku zonu na Linux sistemu mozete postaviti pravljenjem simbolicke veze: ln -sf /usr/lib/zoneinfo/MET /etc/localtime ili ln -sf /usr/lib/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime Ovim, takodje, prelazite na letnje racunanje vremena (GMT+2). Sistemsko vreme mozete da uskladite sa CMOS casovnikom zadavanjem komande clock dok ste prijavljeni kao root korisnik. Ako je vas CMOS casovnik podesen na GMT vreme (poznato i kao UTC vreme - standard svih pravih UNIX sistema), onda mozete koristiti clock -u -s U suprotnom, za uskladjivanje lokalnog vremena koristite clock -s 5.2 Format papira A4 * dvips: Promenite datoteku /usr/lib/texmf/dvips/config.ps ili ~/.dvips. * ghostscript: Dodajte opciju -sPAPERSIZE=a4 u komandnoj liniji kojom pozivate program. * ghostview: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources: Ghostview.pageMedia: A4 * xdvi: Dodajte sledecu liniju u ~/.Xresources: XDvi.paper: A4 5.3 Format tekstualnih datoteka za druge operativne sisteme Koristeci paket recode mozete prevesti datoteke koje sadrze tekst u ISO-8859- 2 rasporedu u neki drugi raspored, na primer Microsoft CP-1250, IBM Codepage 852 ili neki treci. Upotreba je jednostavna: recode cp852:latin2 Paket je dostupan kao recode-3.4.tar.gz (ili noviji) na svim sajtovima koji drze kopiju sajta prep.ai.mit.edu. 6. Podesavanje stampanja Kod stampanja mozete naici na razne situacije: * Stampac neposredno podrzava ISO Latin 2 raspored (idealno!) * Stampac podrzava jedan od ostalih 8-bitnih rasporeda sa nasim slovima (na pr. kodni raspored 852), ali i 7-bitni raspored JUS I.B1.002 (bolje) * Stampac razume PostScript (dobro) * Stampac ne razume nista drugo osim ASCII znakova (lose!) 6.1 Stampaci koji podrzavaju ISO-8859-2 kodnu stranicu Neki od novijih stampaca neposredno podrzavaju ISO-8859-2 kodni raspored. Medju njima su: * Hewlett-Packard LaserJet 4 Plus i 4M Plus * Hewlett-Packard LaserJet 5L * Epson FX-2170 * Epson LQ-870 * Fujitsu DL700 * Fujitsu DL1150/1250 * Fujitsu DL3700/3800 * Fujitsu DL6400/6600 Sve sto treba da uradite je da stampacu naredite da koristi odgovarajucu kodnu stranicu. Komandna sekvenca za stampace Hewlett-Packard je: \033(@N\033(s0p12h0s0b4099T gde je \033 oktalni kod znaka Escape. Jedan od nacina da pomocu datoteke /etc/printcap prilagodimo stampac da stampa po tom rasporedu opisan je u sledecem odeljku. 6.2 Stampaci koji podrzavaju neki drugi 8-bitni kodni raspored Ako stampac podrzava neki drugi kodni raspored s nasim slovima, ipak mozemo pomocu njega stampati tekstove po ISO-8859-2 rasporedu, ako datoteku /etc/ printcap prilagodimo na odgovarajuci nacin. Postupak cemo objasniti na primeru stampaca marke Epson, koji ima znake po YUSCII rasporedu na mesto svedske abecede. lp|ascii|epson|Epson LQ-850:\ :lp=/dev/lp1:\ :sd=/usr/spool/lpd/epson:\ :lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\ :mx#0:\ :sh: jus|Epson LQ-850 sa znakovima JUS I.B1.002:\ :lp=/dev/null:\ :sd=/usr/spool/lpd/jus:\ :if=/usr/spool/lpd/jus_filter:\ :lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\ :mx#0:\ :sh latin2|text|Epson LQ-850 sa znakovima po ISO Latin 2:\ :lp=/dev/null:\ :sd=/usr/spool/lpd/latin2:\ :if=/usr/spool/lpd/latin2_filter:\ :lf=/usr/spool/lpd/ERRORLOG:\ :mx#0:\ :sh: U pitanju su tri reda za stampanje. Prva je americki (ASCII) izbor znakova. Drugi koristi /var/spool/lpd/jus_epson: #!/bin/sh /usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii Potrebno je da datoteku filtrirate kroz filter /var/spool/lpd/jus_epson i da je postavite u prvi red za stampanje. Filter jus_epson ne radi nista drugo osim sto bira svedski kodni raspored, prepise datoteku sa ulaza na izlaz i na kraju opet bira americki raspored. To je jedini deo programa koji zavisi od vrste stampaca: #!/bin/sh # Stampanje dokumenta kodiranih po JUS I.B1.002 na stampac Epson LQ # # Biramo srpski (svedski) raspored /bin/echo "\033R\005\c" # Ispisujemo dokument cat # Biramo ASCII raspored /bin/echo "\033R\000\c" Treci red (queue) je modifikacija drugog. Najpre se dokument pretvara iz Latin 2 u JUS kodni raspored, zatim se koristi prethodno opisani filter da doda na pocetku i na kraju potrebne kodove za stampac, i na kraju se datoteka salje u prvi red za stampanje. #!/bin/sh /usr/local/bin/recode --force latin2:yu | \ /usr/spool/lpd/jus_epson | lpr -Pascii Ovde pretpostavljamo da posedujemo program recode u /usr/local/bin direktorijumu. U ovu svrhu morate u direktorijumu /usr/spool/lpd (ili /var/spool/lpd) kreirati poddirektorijume /usr/spool/lpd/epson, /usr/spool/lpd/jus i /usr/spool/lpd/ latin2. Stampanje bi trebalo da ide lako: 1. Bez eksplicitne izbora reda, ili sa izborima -Pepson ili -Pascii, datoteka se stampa kao ASCII: lpr 2. Izborom reda -Pjus datoteka se stampa kao dokument po JUS I.B1.002 rasporedu: lpr -Pjus 3. Izborom reda -Platin2 ili -Ptext datoteka se stampa po ISO-8859- 2 rasporedu: lpr -Platin2 6.3 PostScript stampaci Datoteku mozete lako odstampati ako koristite jedan od filtera za PostScript stampace koji podrzavaju ISO-8859-2 raspored. Takvi programi su, na primer, a2ps i GNU enscript. Poslednji podrzava ISO-8859-2 raspored, dok je podrska za prvi program u izradi. Enscript za Red Hat distribucije mozete naci na http://rufus.w3.org/linux/RPM "skladistu" RPM paketa. 7. Podrska za lokalna podesavanja u libc 5.4.x i navise Podrska lokalnim podesavanjima je poboljsana u libc 5.4.x i navise. Mozete izbeci mnoga pojedinacna podesavanja programa opisana u poglavlju 4, Prilagodjavanje_nekih_aplikacija_nasim_slovima ako je vas sistem pripremljen za lokalnu podrsku. Debian distribucija podrzava lokalna podesavanja ako instalirate paket wg15-locale. Procitajte Locales mini-HOWTO ako zelite da podesite lokalnu podrsku na ne-Debian sistemima sa libc 5.4.x. RedHat distribucija takodje podrzava lokalna podesavanja od verzije 5.0 navise ako instalirate paket glibc-X.X.X-XX-i386.rpm. Sistemi sa GNU libc 2 (libc 6.x) takodje podrzavaju lokalna podesavanja. Ako vasa Linux distribucija ne podrzava srpska latinicna lokalna podesavanja, posluzite se sledecim trikovima: 1. Najpre proverite da li vas sistem podrzava slovenacka ili hrvatska lokalna podesavanja. Ako je to tacno, predjite na korak 3. 2. Nadjite na Internetu tekstualnu datoteku sl_SI ili hr_HR u kojoj su opisana odgovarajuca podesavanja za hrvatski, odnosno slovenacki jezik. 3. Prijavite se na sistem kao root. 4. Predjite u direktorijum /usr/share/i18n/locales ako koristite RedHat distribuciju, ili odgovarajuci direktorijum na Slackware, Debian ili Caldera distribuciji. 5. % cp sl_SI (ili hr_HR) /usr/share/i18n/locales/sr_YU 6. % cd /usr/share/i18n/locales 7. Koristeci vas omiljeni editor, promenite sledece linije u datoteci sr_YU (navedeni brojevi ne moraju nuzno biti tacni, vec su dati radi lakse orijentacije u datoteci): 4: % Serbian Language Locale for Yugoslavia 6: % Address: 7: % 8: % Contact: 9: % Email: 10: % Tel: 12: % Language: sr 13: % Territory: YU 2117: yesexpr "<<(><)/>><*><.>" 2118: noexpr "<<(><)/>><*><.>" 2122: int_curr_symbol "" 2123: currency_symbol "" 2148: "";"";/ 2161: "";"";/ 2171: "";/ 2177: d_fmt "<%><-><%><-><%><.>" 8. Izvrsite komandu localedef -c -i sr_YU -f ISO-8859-2 sr_YU Ako sve protekne u redu, trebalo bi da imate srpsku latinicnu lokalnu podrsku. Da biste je aktivirali, trebalo bi da podesite promenljivu iz okruzenja: LC_ALL=sr_YU Takodje, mozete pokusati sa sr_YU.ISO_8859_2 ako sr_YU ne radi. Da biste proverili da li lokalna podrska radi, otkucajte date Trebalo bi da dobijete datum sa nasim skracenicama imena dana u nedelji i meseca. Pomenute promenljive postavljaju sve kategorije lokalne podrske. Mozete postaviti pojedinacnu kategoriju koristeci ime kategorije kao promenljivu. Lokalne kategorije su: Lokalna kategorija Primena ------------------ ------- LC_COLLATE Redosled sortiranja slova u stringu. LC_CTYPE Klasifikacija i pretvaranje znakova. LC_MESSAGES Prevod odgovora "da" i "ne". LC_MONETARY Novcani format. LC_NUMERIC Format ne-monetarnih numerickih vrednosti. LC_TIME Format datuma i vremena. LC_ALL Postavlja sve gorenavedene kategorije (i ima prvenstvo u odnosu na sve). LANG Postavlja sve kategorije, ali moze da bude nadjacana bilo kojom pojedinacnom lokalnom kategorijom. 9. Neki programi, kao sto su bash ili GNU emacs ipak zahtevaju posebna podesavanja, kao sto je opisano u poglavlju 4, Prilagodjavanje_nekih aplikacija_nasim_slovima, ali vecina bi trebalo da radi bez dodatnog "nadzora". Programi kao sto su nvi koji ranije nisu radili sa 8-bitnim znacima sada bi trebalo da rade. Lokalna podrska bi trebalo da postane prisutnija sa pojavom distribucija koje su zasnovane na GNU libc 2 biblioteci. Vodite racuna da, mada Red Hat Linux 5.0 sadrzi GNU libc 2, lokalna podrska ne radi. Da biste je aktivirali, treba da izvrsite sledeci skript (zanemarite upozorenja): #!/bin/sh localedef -c -i en_DK -f ISO-8859-1 en_DK localedef -c -i sv_SE -f ISO-8859-1 sv_SE localedef -c -i fi_FI -f ISO-8859-1 fi_FI localedef -c -i sv_FI -f ISO-8859-1 sv_FI localedef -c -i ro_RO -f ISO-8859-1 ro_RO localedef -c -i pt_PT -f ISO-8859-1 pt_PT localedef -c -i no_NO -f ISO-8859-1 no_NO localedef -c -i nl_NL -f ISO-8859-1 nl_NL localedef -c -i fr_BE -f ISO-8859-1 fr_BE localedef -c -i nl_BE -f ISO-8859-1 nl_BE localedef -c -i da_DK -f ISO-8859-1 da_DK localedef -c -i kl_GL -f ISO-8859-1 kl_GL localedef -c -i it_IT -f ISO-8859-1 it_IT localedef -c -i is_IS -f ISO-8859-1 is_IS localedef -c -i fr_LU -f ISO-8859-1 fr_LU localedef -c -i fr_FR -f ISO-8859-1 fr_FR localedef -c -i de_DE -f ISO-8859-1 de_DE localedef -c -i de_CH -f ISO-8859-1 de_CH localedef -c -i fr_CH -f ISO-8859-1 fr_CH localedef -c -i en_CA -f ISO-8859-1 en_CA localedef -c -i fr_CA -f ISO-8859-1 fr_CA localedef -c -i fo_FO -f ISO-8859-1 fo_FO localedef -c -i et_EE -f ISO-8859-1 et_EE localedef -c -i es_ES -f ISO-8859-1 es_ES localedef -c -i en_US -f ISO-8859-1 en_US localedef -c -i en_GB -f ISO-8859-1 en_GB localedef -c -i en_IE -f ISO-8859-1 en_IE localedef -c -i de_LU -f ISO-8859-1 de_LU localedef -c -i de_BE -f ISO-8859-1 de_BE localedef -c -i de_AT -f ISO-8859-1 de_AT localedef -c -i sl_SI -f ISO-8859-2 sl_SI localedef -c -i ru_RU -f ISO-8859-5 ru_RU localedef -c -i pl_PL -f ISO-8859-2 pl_PL localedef -c -i lv_LV -f BALTIC lv_LV localedef -c -i lt_LT -f BALTIC lt_LT localedef -c -i iw_IL -f ISO-8859-8 iw_IL localedef -c -i hu_HU -f ISO-8859-2 hu_HU localedef -c -i hr_HR -f ISO-8859-2 hr_HR localedef -c -i gr_GR -f ISO-8859-7 gr_GR 8. Korisni saveti za programiranje sa X11 Prikazivanje 8-bitnih znakova je vrlo lako. Koristite ih isto kao sto biste koristili 7-bitni ASCII skup znakova. Medjutim, da bi aplikacija prihvatila unos 8-bitnih znakova predstavlja totalno drugu pricu. Ako koristite na pr. Xt okruzenje i Motif, treba da dodate samo jednu liniju u vas program. Prvi poziv Xt biblioteci treba da bude procedura XtSetLanguageProc. Na primer: int main (int argc, char** argv) { ... XtSetLanguageProc (NULL, NULL, NULL); top = XtAppInitialize ( ... ); ... } Posle ovog vas program ce automatski da uzima u obzir LC_CTYPE promenljivu i tumaci tastere prema Compose tabelama u /usr/lib/X11/locale/ direktorijumu. Ovo bi trebalo da radi za gotovo sve evropske jezike i u celini je prenosivo. Kako XFree86 visejezicna podrska postaje bolja, tako ce vas program biti korisniji i na Bliskom i Srednjem istoku. Ovaj metod unosa podrzavaju Xt, Xlib i Motif v1.2 (i noviji). Prema podacima kojima raspolazem, Xaw biblioteka ga samo delimicno podrzava. Ako znate nesto vise u vezi sa ovim, voleo bih da mi napisete koji red putem elektronske poste :) . Ovo poglavlje je sastavljeno na osnovu obimnije diskusije u delu Programming for internationalization Majkla Gsvinda [Michael Gschwind]. Pogledajte poglavlje 9, Reference_i_FTP_sajtovi za pokazivac na ovaj dokument. 9. Vazne reference i FTP sajtovi 9.1 Ostale reference od znacaja Ovaj dokument bi trebalo da je na raspolaganju na svim racunarima koji drze kopiju sajta sunsite.unc.edu i tsx-11.mit.edu. Srpski sajt mozete naci na adresi http://www.linux.org.yu/sr/ . German HOWTO (na nemackom) napisao Winfred Truemper. Mnogi nacionalni HOWTO dokumenti (finski, poljski, slovenacki) su raspolozivi na odgovarajucim jezicima. Linux Keyboard and Console HOWTO napisao Andries Brouwer. Locales mini-HOWTO napisao Peeter Joot. Dokumenti ISO 8859-1 National Character Set FAQ i Programming for Internationalization (i mnogo vise) koje je napisao Michael Gschwind raspolozivi su na njegovoj prezentaciji http://www.visivie.tuwien.ac.at/mike/ i18n.html 9.2 Linux u Jugoslaviji Harald T. Alvestrand iz Norveske vodi evidenciju o korisnicima Linuxa po drzavama. Spisak srpskih (ili jugoslovenskih) korisnika je na http://domen.uninett.no:29659/bycountry/YU.html Ako niste medju njima, prijavite se - odmah! http://domen.uninett.no:29659/ Od leta 1997. u Beogradu je organizovano Udruzenje korisnika Linuksa u Jugoslaviji (LUGY - Linux Users Group of Yugoslavia). Udruzenje ima svoju prezentaciju na http://www.linux.org.yu Jugoslovenska grupa LUGY ima, kao sto i dolikuje, svoju diskusionu listu! Na nju se mozete prijaviti ako na adresu majordomo@beocity.com posaljete poruku subscribe linux u telu poruke. U momentu dok ovo citate, moguce je da je pretplata na diskusionu listu prebacena na "pravo" mesto, tj. na majordomo@linux.org.yu, no, to ostavljam vama da proverite. 9.3 FTP sajtovi U vreme pisanja ovog dokumenta, autoru su bila poznata dva FTP sajta posvecena Linuksu i srpskim podesavanjima: ftp://ftp.emi.yu/pub/Linux http://www.linux.org.yu/sr/utils/ 9.4 USENET diskusione liste Kada je o USENET-u rec, postoji diskusiona grupa yu.os.unix u kojoj se, pored ostalog, raspravlja i o Linuksu. Jedan od news servera, preko koga mozete da citate clanke, jeste i: news.beotel.net 10. Epilog 10.1 Posveta Ovaj dokument je posvecen uspomeni na Milenu Rogulj ("teta-Milenu"), dragu prijateljicu koju mi je smrt prerano otela. 10.2 Logicno pitanje... i logican odgovor Deo ovog dokumenta govori o namestanju nasih slova na Linuksu, ali ovde ih nema. Kako to? Pretpostavlja se da je ovaj dokument prvi u nizu dokumenata na srpskom jeziku koga ce procitati novopeceni korisnik Linuksa. S obzirom da, kao takav, ne raspolaze znanjem koje je potrebno da namesti nasa slova, ovaj dokument ih ne koristi jer bi nas novopeceni korisnik video samo "kuke i kvake". 10.3 Zahvalnice Hvala: * Svim pretplatnicima srpske "linux" diskusione liste na korisnim predlozima (linux@beocity.com), * Matu Velsu, autoru Linux Installation and Getting Started, * Ajenu Dzeksonu, autoru Linux frequently asked questions with answers, i posebno * Linusu Torvaldsu i GNU-u koji su nam dali Linuks. 10.4 Izjava o odricanju od odgovornosti Ovaj dokument je "takav kakav je". Ulozeno je puno truda da bude sto bolji, ali ove informacije koristite na sopstvenu odgovornost. Ni u kom slucaju autor ovog teksta ne preuzima odgovornost za bilo kakve stete, posredne ili neposredne, nastale koriscenjem saveta iz dokumenta. Suvisle primedbe su dobrodosle. Slobodno mi posaljite predloge za poboljsanja, kao i uocene nepravilnosti. Argumentovana (i jos jednom: ARGUMENTOVANA!) kritika je dobrodosla. Pohvale ce biti sacuvane na posebnoj disketi. Sve ostalo ce bez milosti zavrsiti u /dev/null. 10.5 Autorska prava Ako nije drugacije napomenuto, autorska prava na Linux HOWTO dokumente poseduju njihovi autori. HOWTO dokumenti mogu se reprodukovati i distribuirati u celini ili delimicno, na fizickom ili elektronskom mediju, sve dok je ovo obavestenje prisutno na svim primercima. Komercijalna distribucija dozvoljena je i podrzava se; medjutim, autor ovog dokumenta bi o takvom distribuiranju zeleo da bude obavesten. Svi prevodi, izvedeni ili sazeti radovi koji ukljucuju Linux HOWTO dokumente moraju biti pod ovom licencom. Dakle, nije vam dozvoljeno da napravite rad izveden iz HOWTO-a i da namecete dodatna ogranicenja na njegovu distribuciju. Izuzeci od ovog pravila moguci su pod odredjenim uslovima; kontaktirajte Linux HOWTO koordinatora na nize navedenoj adresi. Ukratko, mi, prevodioci HOWTO dokumenata na srpski zelimo da ohrabrimo sirenje ovih informacija kroz sto je moguce vise kanala. Medjutim, zelimo da zadrzimo autorska prava na HOWTO dokumente i zeleli bismo da budemo obavesteni o bilo kakvim namerama u vezi sa redistribuicijom svih srpskih HOWTO dokumenata. Ako imate pitanja, kontaktirajte Tima Bajnuma [Tim Bynum], Linux HOWTO koordinatora, na linux-howto@sunsite.unc.edu. 10.6 A note to English readers This document is a copyrighted work. Its use in part or as whole, for non- profit or for-profit purposes, and its dissemination in any form, either printed or electronic is explicitelly allowed, as long as the above copyright notice is retained on all copies. Its suggested citation is Serbian-HOWTO Copyright (C) 1998 by Zoltan Csala http:// www.linux.org.yu/sr/howto/Serbian-HOWTO Single copies of any document citing this guide would be much appreciated. The information in this document is provided in belief of being accurate and useful, however without any warranty, expressed or implied, including, but not limited to, the implied warranties of merchantibility or fitness for a particular purpose. The entire risk of using the information goes with the user. The author can not be liable for any possible damage, direct or indirect, arising from the use of information provided in this document.